Klio-NS DOO

Svaki od ovih postupaka je bitan za kvalitet plastifikacije i kao i utroška boje i energije.
Postoji više načina za odmašćivanje, od peskiranja do hemijske pripreme, ali je zbog učinkovitosti i cene preovladala hemijska priprema. Kod nas se dosta ne vodi računa o samoj pripremi, i zbog toga se javlja dosta problema, jer se firme jako malo bave problemom odmašćivanja, a to je jedan on najbitnih preduslova za kvalitetnu plastifikaciju.
Nanošenje praha se vrši pomoću pistolja i u kabinama namenjenim za prskanje. Od kvaliteta ove opreme zavisi sama potrosnja i proces rekuperacije, odnosno proces vraćanja boje u ponovni sistem za farbanje. Kada je oprema neodgovarajuća, loši filteri i neodgovarajuća sita za prosejavanje, obično su sita veća od potrebnih i više boje završava u kanti za djubre čak i do 30 %. Na kraju je potrebno čišćenje, što je praktično nemoguće u lošim sistemima, pa se boja pomeša i praktično je neupotrebljiva, a samim tim kabina ne sluzi svojoj svrsi da skuplja i vraca boju, nego samo služi za skupljanje praha koji se kasnije baca.
Takodje u zavisnosti od proizvodjača boje zavisi koliko će boje završi u kanti za djubre, jer lošiji proizvodjači, da bi snizili cenu praha, ubacuju kredu kao i znatno veći procenat sitne granulacije praha (ispod 15 mikrona), čime se dobija veća težina praha sa jedne strane, a sa druge strane ostećen je kupac praha, jer je prelaznost manja, lošije lepljenje, više praha u vazduhu i vise praha završava u sistemu ciklona i direktno ide u djubre.
Od kvalite pištolja takodje zavisi kakvu će te površinu dobiti. Delom u tome učestvuje i kvalitet boje. Ravnomernost površine je u direktoj zavistosti sa potrošnjom praha, jer nije svejedno da li je nanos 60 mikrona koliko je dovoljno, ili je 80, 100 ili 120 mikrona koliko se obično sa lošijim bojama i pištoljima nanosi, što prouzrokuje štetu od čak 50, 100 pa i više procenata potrošnje praha.

Drugi problem je pojava efekta narandžine kore, jel loša boja, zbog lošeg razlivanja i debelog nanosa ne uspe da se razlije, nego se dobija izgled narandžine kore.
I na kraju, peć kao jos jedan bitan deo plastifikacije. Od pouzdanosti ovog segmenta zavisi kako ce izgledati vas proizvod. Tokom obilaska radionica i fabrika za plastifikaciju primetili smo da skoro niko nema dimnjak za ispustanje dima koji se javlja prilikom pečenja boje. Ovo je bitno iz vise razloga, a prvi je da radnici ne udišu dim, a drugi problem je što se nedostatak dimnjaka reflektuje na površinu elemenata, tako što ga matira, i prava boja ne može da dodje do izražaja. Jako bitan parametar je temperatura pečenja. Ono sto retko ko obraća paznju, je to da navedena temperatura pečenja u stvari znači, temperaturu samog elementa dok se peče, a ne temperaturu vazduha unutar peći, a ovaj problem se naročito javlja prilikom pečenja debljih elemenata, gde razlika izmedju ove dve temperature iznosi i do 40 stepeni, a za posledicu ima da se boja ne stvrde dovoljno i da se prstima moze oguliti. Takodje je vazno da peć ima sistem mesanja vazduha, kako bi se izjednacila temperatura u okviru peći.
Sledeci korak u plastifikaciji je skupljanje praha. Razlog prelaska mnogih firmi sa mokrog farbanja na plastifikacu je upravo ušteda boje, a mogućnost vraćanja boje u ponovno farbanje je velika prednost plastifikacije i ogromna ušteda u farbanju proizvoda. Sistem se sastoji od ciklona sa filterima i otresačima i na kraju sa sitima za prosejavanje boje. Vec smo napomenuli da ne odgovarajući filteri i loša boja direktno uticu na povećanu potrošnju praha , jer sitna granulacija praha ide direktno u djubre jer ih usisaju cikloni i proslede u otpadni depo, a takodje i kreda koja ne moze da se zalepi na metal. Sito treba da je odredjene veličine okaca, da bi istinski prosejala prah i omogucili da se čist prah vrati na ponovno farbanje.